Prolećni zuj: Šta pčele skupljaju u Srbiji

Kako zima popušta svoj stisak i prvi znaci proleća se pojavljuju, zujanje pčela se vraća u srpske livade, šume i bašte. Proleće je ključan period za pčele, jer izlaze iz košnica u potrazi za nektarom i polenom kako bi obnovile svoje kolonije nakon hladnih meseci. Ali šta tačno srpske pčele skupljaju u proleće i zašto je ovo doba godine toliko važno za njihov opstanak?

Buđenje košnice

Nakon duge zime provedene u poludormantnom stanju unutar košnica, preživljavajući na skladištenom medu i održavajući toplotu, pčele su željne da obnove svoje zalihe i nahrane svoje mlade. Dolazak proleća donosi svežu zalihu nektara i polena, koji su esencijalni za energiju i proteine.

Prvi prolećni cvetovi: Prva gozba

U Srbiji, prvi izvori hrane za pčele pojavljuju se već krajem februara i početkom marta, u zavisnosti od vremenskih uslova. Ovi rani cvetovi pružaju neophodne hranljive materije kada su drugi izvori oskudni. Neki od najvažnijih prolećnih cvetova za pčele u Srbiji su:

1. Vrba (Salix spp.)

Vrbe su jedan od najranijih izvora polena, nudeći pčelama neophodne proteine za ishranu mladih larvi. Njihove rese proizvode veliku količinu polena, što ih čini omiljenim mestom za prve pčelinje sakupljače.

2. Leska (Corylus avellana)

Iako leska ne proizvodi nektar, njen polen je vredan za ishranu pčela u ranoj sezoni.

3. Maslačak (Taraxacum officinale)

Prisutni na livadama, poljima i čak u urbanim parkovima, maslačci pružaju i nektar i polen. Cveta rano i obilno, što ga čini ključnim resursom.

4. Šafran (Crocus spp.)

Ovi jarkobojni cvetovi pojavljuju se u ranoj fazi proleća i nude bogat izvor nektara i polena.

5. Voćke (Prunus, Malus, Pyrus)

Kako april stiže, voćnjaci u Srbiji bujaju u cvetanju. Trešnje, šljive, jabuke i kruške postaju glavni izvori nektara, pomažući pčelama da obnove zalihe meda.

6. Joha (Alnus spp.) i javor (Acer spp.)

Ova stabla pružaju ključni rani polen, neophodan za razvoj kolonija.

Uloga proleća u rastu košnice

Proleće je sezona ekspanzije za pčelinje kolonije. Kako nektar i polen postaju obilni, matica povećava broj položenih jaja, što dovodi do rasta populacije. Radilice neumorno skupljaju hranu, grade nove saće i brinu o larvama. Pčelari u Srbiji pažljivo prate svoje košnice, osiguravajući da kolonije imaju dovoljno hrane i prostora kako bi sprečili rojenje.

Važnost održivog ispašavanja

Zdrav ekosistem je od suštinskog značaja za pčele. Poslednjih godina, srpski pčelari i ekolozi zagovaraju smanjenje upotrebe pesticida, sadnju biljaka pogodnih za pčele i očuvanje livada sa divljim cvećem kako bi se podržali oprašivači.

Kako proleće odmiče, pčele nastavljaju svoj rad, oprašujući useve, divlje biljke i cveće, osiguravajući biodiverzitet i proizvodnju hrane. Njihovo zujanje nije samo zvuk prirode—ono je signal života, obnove i složenog odnosa između insekata i okoline.

Zato, sledeći put kada vidite pčelu kako lebdi iznad cveta ovog proleća, odvojite trenutak da cenite njen trud. U srpskom selu i prirodi, ovi sićušni radnici ne skupljaju samo hranu već oblikuju svet oko nas, jedan cvet za drugim.

Za više zanimljivih priča o pčelama, medu i prirodi, posetite naš blog na medbogdanovic i takođe zapratite na instagramu i facebooku! 🐝🌼