Zašto med kristališe i da li je kristalisan med ispravan?

Otvorili ste teglu i primetili da med više nije potpuno tečan, već je
postao gušći, svetliji ili zrnast? To je česta pojava koja kod kupaca
ponekad izaziva sumnju. Međutim, kristalizacija meda je prirodan
fizički proces i sama po sebi ne znači da je med pokvaren ili
neispravan.

Med sadrži različite prirodne šećere, pre svega glukozu i fruktozu,
kao i manju količinu vode. Pošto je reč o veoma koncentrovanom rastvoru
šećera, glukoza vremenom može da pređe iz tečnog u čvrsto stanje i
formira kristale. Zbog toga se menjaju tekstura i izgled meda, dok on i
dalje može biti sasvim prijatan za jelo.

Da li
kristalizacija znači da je med pokvaren?

Ne. Kristalizacija i kvarenje nisu ista pojava. Kristalisani med može
se koristiti direktno iz tegle, kao namaz ili dodatak doručku i
poslasticama. Nekima takva kremasta tekstura čak više odgovara jer se
med lakše razmazuje i manje curi.

Važno je ipak napraviti razliku između prirodne kristalizacije i
znakova mogućeg kvarenja. Ako se pojave neuobičajen miris, pena,
intenzivno stvaranje mehurića ili drugi znaci fermentacije, proizvod ne
treba procenjivati samo na osnovu kristala. Kod pravilno zatvorene i
čuvane tegle, uobičajeno zgušnjavanje i stvaranje kristala najčešće su
samo promena fizičkog stanja.

Zašto neki med
kristališe brže od drugog?

Brzina kristalizacije nije ista kod svake tegle. Na nju utiču
botaničko poreklo meda, odnos prirodnih šećera, količina vode,
temperatura čuvanja i prisustvo sitnih čestica koje mogu poslužiti kao
početne tačke za formiranje kristala.

Odnos glukoze i fruktoze

Glukoza se u medu lakše izdvaja u obliku kristala, dok fruktoza duže
ostaje rastvorena. Zato med sa relativno većim udelom glukoze uglavnom
kristališe brže, a med sa većim udelom fruktoze sporije.

Temperatura čuvanja

Temperatura značajno utiče na brzinu i veličinu kristala.
Istraživanja pokazuju da se granulisanje mnogih vrsta meda ubrzava
približno između 13 i 15,5 °C. Na višoj sobnoj temperaturi proces može
biti sporiji, dok dugotrajno izlaganje toploti nije dobar način čuvanja
meda.

Prirodne sitne čestice

Polen i druge veoma sitne čestice prirodno prisutne u medu mogu biti
mesta na kojima započinje formiranje kristala. To je jedan od razloga
zbog kojih se kristalizacija može razlikovati čak i između dve vrste
meda ili dve berbe iste vrste.

Sadržaj vode

Odnos glukoze i vode takođe utiče na ponašanje meda tokom čuvanja.
Zbog prirodnih razlika u paši i sezoni, dve tegle ne moraju kristalisati
u istom trenutku niti formirati kristale iste veličine.

Da li livadski
i bagremov med kristališu jednako?

Ne moraju. Bagremov med je poznat po tome što obično
duže ostaje tečan, što je povezano sa njegovim karakterističnim odnosom
fruktoze i glukoze. Livadski med, koji nastaje od
nektara različitih biljaka, često kristališe ranije, ali brzina zavisi
od konkretne paše i sezone.

Zbog toga kristalizacija nije pouzdan način da se samostalno utvrdi
autentičnost meda. Ona jeste uobičajena i prirodna pojava, ali ni brzo
ni sporo kristalisanje samo po sebi ne predstavlja dokaz porekla ili
kvaliteta.

Kako vratiti
kristalisani med u tečno stanje?

Ako više volite tečan med, kristale možete postepeno rastopiti blagim
zagrevanjem:

1. Teglu dobro zatvorite kako voda ne bi ušla u med.
2. Stavite je u posudu sa toplom, ali ne ključalom vodom.
3. Vodu održavajte približno do 40 °C i ostavite dovoljno vremena da se
   kristali polako otope.
4. Povremeno pažljivo promešajte med čistom i potpuno suvom kašikom,
   ako je tegla otvorena.

Izbegavajte direktno zagrevanje na ringli i veoma visoke temperature.
Mikrotalasna pećnica takođe može neravnomerno zagrejati sadržaj, pa je
blago vodeno kupatilo jednostavniji način da kontrolišete
temperaturu.

Kako pravilno čuvati med?

Za svakodnevno čuvanje dovoljno je nekoliko jednostavnih pravila:

• držite med u dobro zatvorenoj tegli;
• čuvajte ga na suvom i tamnom mestu;
• izbegavajte direktnu sunčevu svetlost i izvore toplote;
• koristite čist i suv pribor;
• sprečite ulazak vode i drugih namirnica u teglu.

Staklena ambalaža je praktičan izbor za čuvanje meda, a stabilna
sobna temperatura pomaže da se izbegnu česte i nagle promene njegove
teksture.

Najčešća pitanja o
kristalisanom medu

Da li kristalisani
med može odmah da se jede?

Da. Ako je med pravilno čuvan i nema neuobičajen miris, penu ili
druge znake fermentacije, može se koristiti u kristalisanom obliku.

Da li je
kristalisani med manje kvalitetan?

Sama promena teksture ne znači da je med izgubio kvalitet.
Kristalizacija je promena fizičkog stanja prirodnih šećera u medu.

Zašto
se u jednoj tegli stvaraju sitni, a u drugoj krupni kristali?

Na veličinu kristala utiču sastav meda, temperatura i brzina kojom se
proces odvija. Zato kristalisani med može biti fino kremast ili
izraženije zrnast.

Može li med
ponovo da kristališe nakon zagrevanja?

Može. Blago zagrevanje rastapa postojeće kristale, ali ne menja
prirodan odnos šećera, pa se kristalizacija vremenom može ponoviti.

Prirodan med iz porodične
proizvodnje

U porodičnoj proizvodnji Med Bogdanović nastavljamo
pčelarsku tradiciju započetu 1965. godine. U našoj ponudi možete pronaći
bagremov
med i livadski
med iz zapadne Srbije, kao i druge proizvode u online prodavnici.

Besplatna lična dostava dostupna je u Novom Sadu, dok je za
porudžbine od 6.000 RSD i više dostava besplatna širom Srbije i BiH. Za
dodatna pitanja možete nam pisati preko Instagrama ili Facebooka, ili
nas pozvati na broj 062 887 5771.

Izvori i dodatno čitanje

• Istraživanje o
  uticaju temperature na granulisanje i kvalitet sirovog meda
• Istraživanje o
  čuvanju meda, ambalaži i promenama tokom skladištenja